Pretpostavljam da su mnogi gledali muzički šou "Prvi glas Srbije". Pretpostavljam da je mnogima trenutno previše cele te priče, fejsbuk, tviter, internet portali, jutjub, sve prepunjeno takmičarima, žirijem, voditeljima, klipovima, pohvalama, povicima, hejtovima itd. 

Ja se neću baviti time da li je pobeda nameštena ili ne, niti ću pričati o iritantnom smehu Aleksandre Radović ili o pitanju koje je ona postavila Borisu Petroviću. Neću se osvrtati na otvoren animozitet koji je Georgiev imao prema Neveni Božović i Ivani Petroviću. Niti o tome da li je Sara Jovanović više igrala nego što je pevala. Niti ko je tetka Sanje Dimitrijević, a ko Sarin tata.

Ako zanemarimo neumesne komentare žirija, kalkulacije, pogrešne poteze i zakulisane radnje, mislim da je ceo šou postigao jedan krajnje pozitivan efekat. Konačno je, nakon nekoliko godina, da ne kažem desetina godina, celokupna Srbija slušala, bodrila i pratila nešto sasvim novo i drugačije. Ono što je planirao Emotion projektom "Operacija trijumf", pa nije uspeo, uradila Prva TV sa "Prvim glasom Srbije". Cela jedna zemlja, naklonjena turbo folku i Zvezdama Granda, navijala i svađala se oko ljudi koji su se predstavljali nekim drugim pesmama, a da to nisu obrade grčko-tursko-indijskih hitova. Po prvi put je cela Srbija navijala za nekog ko nije prvo otišao kod plastičnog hirurga, pa potom na audiciju, za nekog ko iza sebe nema dugogodišnje splavarsko iskustvo.

Nakon dugog niza godina apsolutne vladavine Saše Popovića i njegovih pulena, dočekao sam to da čujem da je cela Srbija uživala u izvođenju pesme "Caruso" i da je upravo taj nastup na PGS jedan od najgledanijih na jutjubu, da cela Srbija žali za Saškom Janković nakon što je izvela pesme "Daire" i "One Night Only", da je ta ista Srbija izabrala da u 5 najboljih uđu takmičari koji su pevali pesme Kerbera,  Maraje Keri, Tine Tarner, Bisere Veletanlić, Jadranke Stojaković... Umesto komentara žirija da muškarac ne treba da nosi minđušu i da neka devojka ima dobar dekolte, takmičarima PGS-a je sugerisano na greškama u pevanju, koje su oni ispravljali u hodu i za tri meseca pokazali su napredak u tehnici pevanja i ponašanja na sceni. I svi su gledali program koji se ne snima par dana ranije, pa se miksuje, program u kojem publika ne aplaudira po naređenju, program u kome je sve crno na belo, sirov talenat i kvalitetne, žanrovski različite numere. 

Trenutno meni nije bitno da li će Mirni, Neveni i Sari biti obezbeđena karijera, ili će posle ovoga ostati u zaboravu. Bila bi šteta, priznajem... Ono što je za mene bitno, to je da je tokom poslednjih meseci publika promenila smer, ne malo, nego zaista mnogo, kad je reč o slušanju muzike. Ovo takmičenje je pokazalo da ipak ima nade da nisu svi u potpunosti prepušteni turbo folku i da publika ipak ima malo šire vidike. Iako se možda svi vrate na splavove da slušaju obrađene i pokradene pesme od susednih nam država, PGS je ipak ispunio jedan mali cilj, ali dovoljno veliki da se ostavi prostora za neke veće promene kad je u pitanju muzika na Balkanu.

 

by Emperador